THE EFFECT OF THE METHOD OF PLAY IN THE SUSTAINABILITY OF KNOWLEDGE, SKILLS AND HABITS IN TEACHING THE WORLD AROUND US
DOI:
https://doi.org/10.5937/Keywords:
children's game, didactic game, teaching methods, teaching principles, methods, games, knowledgeAbstract
This paper aims to shed light on the methods and approaches the concept of the game, its application in the teaching of science and society, and the importance of respecting the principles of sustainability knowledge skills and habits. First, we have analyzed and defined the concept of the game and its development historically, everyday educational character as well as the impact on the education and socialization of children. An explanation of the classification of teaching methods and methods defined place games in the system of other methods. Emphasis is placed on a variety of application methods in teaching the game, the subgroups of this method, as well as a general division games. Defined the concept of teaching principles, and special attention to the sustainability of princes knowledge, skills and habits. Through the conclusion of this paper we consider the impact of games on the methods of knowledge acquired in the classroom, and we make the parallel between traditional teaching and teaching enriched with innovative teaching methods as the method of games. References used in this paper is current, modern and is widely used in the teaching and related faculties. In addition to this literature, we referred to older sources that deal with the theme of our work and to show us the historical development of a particular scientific field.
Downloads
References
1. Антић, С. (2000). Едукативна радионица у разредној настави. Београд: Учитељ;
2. Банђур, В., Лазаревић, Ж. (2001). Методика нааставе природе и друштва. Јагодина – Београд: Учитељски факултет у Јагодини – Учитељски факултет у Београду;
3. Банђур, В., Благданић, С. (2018). Методика наставе природе и друштва, Београд, Учитељски факултет;
4. Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 1, 2 и 3. Београд: Учитељски факултет;
5. Врањешевић, Ј. (2015). Деца као (ко)истраживачи:партиципативна истраживања и најбољи интерес детета, Примењена психологија, бр. 8. стр. 187-202;
6. Грдинић, Б. (2003). Методика познавања природе и света око нас. Бачки Петровац: Култура;
7. Илић, М. (2016). Учесталост и могућности примене кооперативног учења у разредној настави. Иновације у настави, бр. 29. стр. 25-37. Београд: Учитељски факултет;
8. Калас-Вукашиновић, Е. (2006). Улога игре у развоју деце предшколског и млађег школског узраста. Зборник института за педагошка истраживања, бр. 1. стр. 174-189;
9. Кошничар, С. (1997). Метод сценске комуникације. Норма, бр. 3. Сомбор: Учитељски факултет;
10. Митранић, Н. (2016). Смернице за друштвену подршку дечјој игри, Настава и васпитање, Педагошко друштво Србије, Београд, 65 (2);
11. Продановић, Т., Ничковић, Р. (1970). Дидактика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства;
12. Ракић, В. (1946). Васпитање игром и уметношћу. Београд: Просвета;
13. Стаменковић – Пантовић, И. М. (2012): Игровне активности деце у вртићу као елемент дечје културе, Синтезе – часопис за педагошке науке, књижевности и културу, Висока струковна школа за васпитаче, Крушевац, 75-88.
14. Трнавац, Н. (1991). Дидактичке игре – васпитни значај и могућности. у Трнавац, Н. И др. Дидактичке игре. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства;
15. Шеховић, С., (2006). Дидактика. Београд: Учитељски факултет;
16. Convention on the Rights of the Child (1989). United Nations General Assembly.
17. Despotović, M.L. (2000). Igra potreba - andragoške varijacije. Beograd: Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju;
18. Hartop, B., Farrell, S. (2000). Slučaj interaktivne nastavne metodologije. u Interaktivno učenje II. Banja Luka: Ministarstvo prosvete;
19. Ortega, R. (2003). Play, Activity, and Thought: Reflections on Piaget‘s and Vygotsky‘s Theories. In D. Lytle (Ed.), Play and Educational Theory and Practice (pp. 99–116). Westport: Praeger Publishers.
20. Krulj, R., Kačapor, S., Kulić, R. (2003). Pedagogija. Beograd: Svet knjige;
21. Šimleša, P. (1964). Didaktički principi, Zagreb: Sveučilište;
22. Livajn, M. (2005). Svako dete je pametno na svoj način. Beograd: Moć knjige;
Downloads
Published
Issue
Section
License
Copyright (c) 2019 The Methodology Theory and Practice
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
