THE ROLE AND IMPORTANCE OF ENVIRONMENTAL EDUCATION IN THE MODERN SCHOOL
DOI:
https://doi.org/10.5937/Keywords:
environmental education, modern school, teacher, role of teacherAbstract
Given that the school is one of the most important institutions of society observed centuries ago, it is clear that it has a large and significant role in dealing with all social problems and challenges that arise during human development, including current environmental difficulties and challenges. The goal of environmental education is to form awareness among young people about environmental issues, environmental awareness, readiness for responsible treatment of the environment, as well as for environmentally conscious behavior that should continue after time spent at school. Children’s attitude towards nature is activated if they have the opportunity to get to know the environment directly. By acting on it, as living and active beings, children notice the
interdependence of the human-nature relationship. Active orientation of ecological learning, related to the emotional-affective dimension of surprise contributes to the fact that this action is not reduced to mere activism, but it can solve two difficulties at the same time: -students’ attitude towards the future; an important factor in the development of environmental education. This refers to curricula, textbooks, teachers and extracurricular activities. The teacher is an important factor in developing students’ environmental attitudes. He organizes and leads the process of acquiring environmental knowledge, forms the attitudes and habits of students and directly affects the personality of students through his actions. The condition is that he knows the environmental problems and is aware of the environmental consequences. In addition to the implementation of curricula, he is required to be the initiator and organizer of extracurricular and extracurricular forms of environmental education.
Downloads
References
1. Антонијевић, Р. (1997): Приступ еколошком образовању. Иновације у настави, часопис за савремену наставу, 4, 364-468
2. Андевски, М. и Кнежевић-Флорић, О. (2002): Образовање за одрживи развој. Нови Сад, Савез педагошких друштава Војводине; Вршац: Висока школа за образовање васпитача.
3. Андевски, М., Кундачина, М. (2004): Еколошко образовање. Ужице:Учитељски факултет .
4. Анђић, Д. (2016): Школски околиш у функцији одгојно-образовне праксе рада учитеља у одгоју и образовању за одрживи развој. Расправе и чланци, 287-300.
5. Бронфенбренер, Ј. (1997). Екологија људског развоја. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
6. Decleris, M. 2000. The law of Sustainable Development-general Principles. European Commision Luxemborg: Environment Directorate-general Office for Official Publications of the European Communities.
7. Eisner, W.E. (1982). Cognition and Curriculum. New York: Longman.
8. Јовановић, Б. и Ђурић, И. (2015): Одељењски старешина у систему васпитног рада школе. Зборник радова. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 45 (1), 187-207.
9. Калмар, Л., Пинтер Крекић, В., Мајор, Л. (2021): Ставови будућих педагошких кадрова о одрживом развоју, Настава и васпитање, Педагошко друштво Србије, Београд, 2021, 70(2), 147-164 ИССН 0547-3330.
10. Калмар, Л., Јанковић,А.(2021). Компетенције наставника разредне наставе као чинилац ефикасности образовања у савременој школи,Сомбор, Норма, вол2, стр.149-157, ИСБН 0353-7129.
11. Кундачина, М. (1998б). Чиниоци еколшког васпитања и образовање ученка. Ужице: Учитељски факултет.
12. Кундачина , М. (2010). Еколошко васпитање. Ужице: Учитељски факултет.
13. Клеменовић, Ј. (2007). Еколошко васпитање и образовање деце предшколског узраста у свету. Београд: Настава и васпитање, 1, 76-87.
14. Клеменовић, Ј., Марић Јуришин, С. (2017). Полазишта и перспективе еколошкохуманистичког предшколског програма „Ми смо Земљани”. У: Милутиновић, Ј. (ур.), Зборник одсека за педагогију (123-136). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за педагогију.
15. Малеташки, Т. (2018). Одрживи развој као садржај високошколског образовања. Докторска дисертација, Ниш: Факултет заштите на раду.
16. Марић Јуришин, С. (2014). Импликације еколошких програма на социоемоционални развој деце предшколског узраста из перспективе одрживе заједнице (докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
17. Милосављевић, З. (2005). Образовање и одрживост еколошке свести. Настава и васпитање, 54(2-3), 280-287.
18. Петровић, Н. (2007). Еколошки менаџмент. Београд: Факултет организационих наука.
19. Перић- Пркосовачки, Б. (2012). Примена едукативних програма за младе као могућност иновирања васпитно-образовног процеса у школи. Иновације у настави - часопис за савремену наставу , 25(3), 129-137. .
20. Станишић, Ј. (2009): Ангажованост ученика у еколошким активностима у школи. Зборник института за педагошка истраживања (195-210): Институт за педагошка истраживања у Београду.
21. Станишић, Ј. М. (2016). Карактеристике часова еколошког образовања у основној школи. Иновације у настави - часопис за савремену наставу , 29(4), 87-100.
22. Стојановић, С. и сар. (1997). Могући правци развоја образовања и васпитања за заштиту, обнову и унапређење животне средине. Нови Сад: Природноматематички факултет: Институт за биологију.
23. Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја (2011). Београд: Завод за унапређење образовања и васпитања.
24. Сузић, Н. (2005): Педагогија за XXИ вијек, Бања Лука: ТТ-Центар.
25. Шарковић, А. (2016): Улога телевизије у ширењу еколошке свести становника руралних подручја у Србији. Докторска дисертација. Универзитет у Београду.
26. Шеховић, С. и сарадници (2008): Еколошко образовање у функцији заштите и унапређења животне средине. Техника и информатика у образовању, ТИО, стр. 221-235.
27. Шеховић, С. (2012): Улога еколошког образовања у заштити и унапређивању животне средине. Часопис за регионалну сарадњу, стр. 7-15.
Downloads
Published
Issue
Section
License
Copyright (c) 2022 The Methodology Theory and Practice
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
