ENCOURAGING THE DEVELOPMENT OF HISTORICAL OPINION BY USING A HISTORICAL MAP - METHODOLOGICAL APPROACH AND SIGNIFICANCE
DOI:
https://doi.org/10.5937/Keywords:
historical map, historical thinking, cartography, Nature and society, historical contentsAbstract
Historical contents are an integral part of the Curriculum of the subject Nature and Society. Cartographic literacy is an important task of this subject, which is later deepened in the second cycle of education. Historical map, as an obvious teaching tool for mastering historical space, is not explicitly mentioned in the curriculum. Psychological and pedagogical research has shown that children‘s ability to orient in space develops before the ability to orient in time. In textbooks, the historical map is presented without the legend necessary to read the data. Teachers use it insufficiently, and often methodically incorrectly, as a didactic tool. Obstacles to the use of historical maps include the age of students, the strategically dysfunctional representation of historical maps in textbooks, and the lack of university literature. By analyzing the relevant literature, we have presented the methodological value of the application of the historical map for the development and improvement of historical knowledge. By reinterpreting the existing research, we pointed out the insufficient frequency and inadequate approach in the application of the historical map in textbooks and teaching practice. In addition to suggestions for further research on teaching practice, our goal is to point out the application of the historical map through the categories of historical thinking we analyzed: chronology, knowledge and understanding of events, people and changes that have happened in the past and historical research.
Downloads
References
1. Банђур, В., Благданић, С., Картал, В (2008). Картографско описмењавање ученика у млађим разредима основне школе. У: Ивица Радовановић, Вера Ж. Радовић (ур.) Иновације у основношколском образовању ‒ од постојећег ка могућем, Београд: Учитељски факултет, 276-285.
2. Beck, I. L., McKeown, M. G. & Gromoll, E. W. (1989). Learning from social studies texts. Cognition and Instruction, 6(2), 99–158. DOI: 10.1207/s1532690xci0602_1 Beck, I. L. & McKeown, M. G. (2002). Questioning the author: Making sense of social studies. Educational Leadership, 30(3), 44–47
3. Благданић, С. и Банђур, В. (2013). Историјски извори у функцији развоја у настави природе и друштва, Настава и васпитање, 2, 234-249.
4. Благданић, С. и Банђур, В. (2018). Методика наставе природе и друштва. Београд: БИГЗ.
5. Благданић, С. (2014) Историјски садржаји у настави природе и друштва. Београд: Учитељски факултет.
6. Благданић, С. и Ковачевић, З. (2012). Методички приступ историјским изворима у уџбенцима за природу и друштво, Иновације у настави, 2, 59-68.
7. Благданић, С., Ристић, М. (2015). Подстицај развоја историјског мишљења применом хибридног модела е-учења. Учење и настава, Клетт друштво за развој образовања, 3,513- 526.
8. Vagin, A. A., Speranskaja, N. V. (1968). Osnovna pitanja nastave istorije. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika.
9. Врбетић, М. (1989). Како учити историју. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
10. Гитис, И. В. (1949). Методика основне наставе историје. Београд: Знање.
11. Deletić, Z. (2018). Metodika i tehnologija nastave istorije. Priština: Filozofski fakultet.
12. Демарин, Ј. (1956). Методика наставе историје. Београд: Нолит.
13. Драгић, Ж., Јењић, С. (2017). Прилози методике наставе природе и друштва. Бања Лука: Филозофски факултет.
14. Kušnjir, J. M. (1949). Metodika rada s kartom u osnovnoj školi. Beograd, Znanje.
15. Новаковић, Р. (1964). О значају, месту и улози историјске карте, у: Настава историје у основној школи, педагошко-методска упуства, ур: Миленко Николић, Београд: Завод за основно образовање и образовање наставника, 104-115.
16. Матовић, М., Буквић, С. (1996). Методика наставе природе и друштва. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
17. Pejić, R. (2011). Metodika nastave istorije. Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike I nastavna sredstva.
18. Перовић, М. (1995): Методика наставе историје. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
19. Пешикан-Аврамовић, А. (1995): Треба ли деци историја. Београд: Завод за удзбенике и наставна средства.
20. Pletenac, V. (1990). Osnove metodike nastave prirode i društva. Zagreb: Školska knjiga.
21. Redko, A. Z. (1965). Psihologija učenja istorije. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika.
22. Stražev, A. I. (1956). Metodika nastave istorije. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika.
23. Трбојевић, А., Шпановић, С., Власта, Х. (2019). Како ученици виде улогу уџбеника Природе и друштва. Зборник институте за педагошка истраживања, 1, 129-141.
Downloads
Published
Issue
Section
License
Copyright (c) 2021 The Methodology Theory and Practice
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
